Povezivanje – Šansa za razvoj Srbije

Kako se različite strategije i fondovi Evropske unije namenjeni povezivanju, transport i energetici realizuju u Srbiji? Šta za Zapadni Balkan znače ova ulaganja i koliki je u njima potencijal za ekonomski razvoj? Svet to bile su teme treće debate u okviru serijala Evropski razgovori. Upravo ove teme nalaziće se u fokusu kampanje o povezivanju, koju sprovode Delegacija Evropske unije i Ministarstvo za evropske integracije. Uskoro se očekuje početak kampanje, a ova debata predstavljala je i uvod u predstojeće promotivne aktivnosti.

Evropska unija podržava povezivanje unutar Srbije, kao i države sa regionom i državama članicama, navodi šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstrom. Kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, uloženo je preko 2.5 milijarde evra, velikim delom u projekte u oblasti transporta i energetike.

„Ovo je dovelo do transfera znanja i uspostavljanja zajedničkih visokih normi kako bi se postigla harmonizacija procedura, modernizacija železnica i osigurala bezbednost na putevima. Povezanost se odnosi i na povezanost u svakodnevnom životu ljudi, te tu treba istaći i druge programe poput Erazmusa u oblasti obrazovanja, ili Horizonta 2020 u oblasti nauke i istraživanja“, objasnio je Engstrom i najavio početak nove kampanje kojom će biti istaknuti rezultati delovanja EU u Srbiji u oblasti povezivanja. 

Generalni sekretarijat Transportnezajednice prva je EU institucija sa sedištem u Beogradu, otvoren je prošlog septembra i pokazuje ambicije EU da pomogne u povezivanju regiona. Direktor Matej Zakonjšek kaže da je među najvišim prioritetima delovanja ove institucije – poboljšanje železničkog sistema.

“Neophodan je oporavak postojećih i izgradnja novih linija. Železnica je jedan od najzelenijih načina transporta, te je i zbog toga jako važna. Transportna zajednica je fokusirana i na bezbednost na putevima. Broj žrtava je mnogo viši nego u EU i mi želimo da se to promeni, da nema stradalih. Olakšavanje transporta i prelazak granice je takođe u vrhu naših prioriteta. Predugo se čeka na granicama. I na kraju - sama putna mreža – putevi koji su otporni na klimatske situacije. Tu uključujem i vodene puteve, koji u Srbiji pre svega podrazumevaju plovnost Dunava i Save” istakao je Zakonjšek.  

Značaj povezivanja susednih tržišta, industrijskih centara i rečnih i morskih luka posebno je istakao Zvonko Tufegdžić, direktor, Regionalne privredne komore za Moravički i Raški administrativni okrug. 

“Obnavljanje železničkih linija ka Skadru i ka Atini bi preporodilo ne samo Kraljevo, već svih 5 okruga koji gravitiraju prema ovom čvornom mestu. Ekonomsko-investicionim planom predviđeno je obnavljanje pruge koja bi spojila Beograd i Prištinu i to bi ponovo oživelo železnički čvor u Kraljevu. Korist je velika za nas, ali i za EU. Najveći benefit će biti za metalsku i autoindustriju, čiji proizvodi i sirovine su gabaritni, ali će velike koristi imati i turizam i obični građani”, naglasio je Tufegdžić.

Kada govorimo o energetici, naglašena je potreba za dekarbonizacijom i efikasnošću, ali i finansijskim izazovima tog procesa. Aleksandar Kovačević, viši gostujući saradnik sa Oksfordskog instituta za energetske studije, naglasio je da će u EU biti uvedeni novi porezi i carine radi podrške zelenim politikama. Kao primer naveo je porez na emisiju ugljen-dioksida, odnosno na proizvode iz zemalja koje imaju visok nivo emisije CO2. 

„To je jako ozbiljno za Srbiju, jer smo mi ekonomski vezani za EU a i emitujemo ugljen-dioksid u velikim količinama. Neophodna je hitna dekarbonizacija“, alepovao je Kovačević.

Sa njim je saglasan i projektni menadžer za energetiku u Delegaciji EU  Gligo Vuković. 

„U prošlosti je fokus bio na revitalizaciji postojećih postrojenja i održivosti, odnosno stabilnosti snabdevanja. Međutim, sada je fokus na energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima i to je deo procesa dekarbonizacije Srbije. To mora biti postepeno, ali je i neminovno. Projekti povezivanja služe za zelenu tranziciju, povezanost u regionu i kompetitivnost. U Vojvodini će biti investicija u vetrogeneratore i ovi projekti će omogućiti da se energija iz tog regiona prenese u druge regione“, objasnio je Vuković. 

Debatu je organizovao Evropski pokret u Srbiji (EPuS) uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji u okviru serijala „Evropski razgovori 2.0“. Razgovori sa ekspertima u različitim oblastima organizovani su sa ciljem da građanima približe teme u vezi sa odnosima EU i Srbije i evropskih integracija.